Corn Otto File Flint

Opis

Ova sorta potiče iz Nove Engleske, gde je stotinama godina uzgajala severoistočna indijanska plemena. Evropski doseljenici su kasnije preneli u Evropu, a u 19. veku je postala popularna u Italiji, naročito cenjena za pravljenje tradicionalne palete.
Mlevena zrna daju brašno sa specifičnim, više mineralnim i cvetnim notama ukusa u poređenju sa drugim vrstama kukuruza. Tip kukuruza: Spada u kukuruz tvrdicu (Zea mais var. indurata), koji se odlikuje vrlo tvrdim spoljnim slojem zrna i niskim sadržajem vode.
Klipovi i zrna: Klipovi su prepoznatljivi jer imaju tačno osam redova zrna („otto file“ na italijanskom znači „osam redova“). Boja zrna varira od zlatne do narandžaste. Izgled biljke: Visoka je, sa čvrstim stabljikom, a cela biljka se suši na polju pre berbe. Nutritivna vrednost: Smatra se da ima visok sadržaj proteina, nizak nivo skroba i visok nivo karotenoida, što doprinosi njenoj kremastoj teksturi i ukusu kada se melje u brašno.

Setva: U redu 20-30cm, razmak između redova 70 cm. Na težim vlažnijim i hladnijim zemljištima i u ranijoj setvi seje se na 4-5 cm dubine. Na sušim i lakšim te toplijim zemljištima seje se dublje (5-7 cm). Na peskovitim zemljištima setva može biti i dublja. Krupnije seme se seje dublje, a sitnije pliće. Ako u zemljištu ima zemljišnih štetočina, sa setvom se unose odgovarajući insekticidi. Gustoća setve uz unapred određeni razmak setvenih redova, reguliše se rasporedom i razmakom zasejanih zrna u redu.

Kukuruz je jednogodišnja biljka jarog tipa razvića, a njegova dužina vegetacije od nicanja do pune zrelosti zavisi od osobine sorte i može biti od 60 do 180 dana.  Svi delovi kukuruza se mogu koristiti za preradu. Kukuruz sadrži :  70-75 % ugljenohidrata, 10 % belančevina, oko 5 % ulja, 15 % minerala, te 2,5 % celuloze. Minimalna temperatura za klijanje semena kukuruza iznosi 8 °C. Kukuruz može rasti ako je temperatura zemlje iznad 10 °C, a vazduha iznad 13 °C. Ako se temperatura smanji ispod 10 °C, kukuruz prestaje rasti. Biljka propada na temperaturi od 0°C. Na temperaturi preko  35 °C dolazi do oštećenja. Da bi seme klijalo mora da upije minimum 45% vode. Potrebe za vodom povećavaju se u vreme intenzivnog vegetativnog porasta, a najveće su neposredno pred metličanje i svilanje za vreme oplodnje i u početku nalevanja zrna. Kukuruz najbolje uspeva na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima, slabo kisele ili neutralne reakcije. Pravilnom obradom, djubrenjem i negom mogu se postići zadovoljavajući rezultati. Dobre predkulture za kukuruz su jednogodišnje i višegodišnje leguminoze, krompir, šećerna repa, suncokret, uljana repica pa i strne žitarice. Kukuruz kao predkultura drugim kulturama može biti dobar, ali i loš ako se kasno bere, posebno u jesenima s puno kiše.